И МУЗИКА сине бут важно ки израелско култура. Ки Библија бут пути спомнинена пе мануша кола со башалена сине ко музичка инструментија хем кола со гиљавена сине гиља. Уствари, јекх баро дело тари Библија тане гиља. На пример, о Псалмија, о Песна над песните хем о Плач Еремиин тане пишиме сар гиља. Јекх лил башо живото ко библиско време, вакерела кај и Библија јасно сикавела кај о Израелција користинена сине и музика ко бут активностија ко пло живото.

И музика ко секојдневно живото. О Израелција башалена сине хем гиљавена сине гиља те шај те сикавен пле чувствија (Иса. 30:29). О џувља кхувена сине ко даири хем радосно гиљавена сине кеда некој овела сине цари, ко празникија хем кеда ка побединел пе сине ки несави војна (Суд. 11:34; 1. Сам. 18:6, 7; 1. Цар. 1:39, 40). Исто аѓаар, о Израелција гиљавена сине тажна гиља кеда некој ка мерел сине (2. Лет. 35:25). Акава сикавела кај тано точно адава со пишинела ки енциклопедија таро Мек Клинтон хем Стронг, „о Израелција бут мангена сине и музика“.

И музика ко царско дворо. О израелска царија уживинена сине ки музика. О цари о Саул викинѓа е Давиде ко царско дворо те башалел ки харфа (1. Сам. 16:18, 23). Покасно, кеда о Давид уло цари, ов измислинѓа неве инструментија, керѓа шуже гиља хем организиринѓа оркестар те башалел ко е Јеховаскоро храми (2. Лет. 7:6; Амос 6:5). Ко е Соломонескоро царско дворо сине мурша хем џувља со гиљавена сине (Проп. 2:8).

И музика кеда обожавинена сине е Јехова. Најважно тано адава со о Израелција користинена сине музика те шај те обожавинен е Јехова. Ко храми ко Ерусалим сине штар милје музичарија (1. Лет. 23:5). Ола башалена сине ко чинеле, псалтирија, харфе хем трубе (2. Лет. 5:12). Ама акала шукар музичарија на сине о единствена кола со обожавинена сине е Јехова музикаја. Бут израелција гиљавена сине гиља џикоте џана сине ко Ерусалим башо празникија (Пс. 120 — 134). Акала гиља викинена пе сине Гиља џикоте уклела пе упре, а спрема о еврејска лила о Израелција гиљавена сине Халел псалмија a ки пасха.

И музика авдиве да тани важно е Девлескере слугенге (Јак. 5:13). Амен гиљаваја гиља те шај те славина е Јехова (Еф. 5:19). Кеда гиљаваја заедно амаре пхраленцар хем пхењенцар, оваја ленцар панда попаше (Кол. 3:16). Кеда гиљаваја или башалаја теократска гиља охрабринаја амен хем полокхе шај те издржина о пхарипа (Апо. 16:25). И музика тани јекх бут шужо начин сар шај те сикава амари вера хем амаро мангипе спрема о Јехова.