КО 1970 берш, о археолозија аракхле јекх тхаро свиток ко Ен Геди (Израел), паше узо западно брего таро Мртво Море. Ола аракхле о свиток џикоте рандена сине те откринен јекх синагога. Ој сине тхари кеда о гав сине уништимо, веројатно ко шовто веко а.е. О свиток сине ки бут лошно состојба, адалеске нашти сине те читинел пе со пишинела ки лесте. Ов нашти сине чак ни те пхравел пе бизо те оштетинел пе. Ама, користинѓа пе технологија башо тродимензионално (3D) скенирибе хем шај сине „те пхравел пе“. Исто аѓаар, користинѓе јекх неви компјутерско програма башо дигитална слике те шај те читинен со пишинела ки лесте.

Со откринѓа о скенирибе? Ко адава свиток сине пишимо библиско тексти. Ко делија со ачхиле таро акава свиток аракхљовена стихија сој тане ко почеток таро библиско лил 3. Мојсеева. Ко акала стихија иси е Девлескоро анав ки хебрејско чхиб, пишимо штаре хебрејска буквенцар сој тане пенџарде сар тетраграм. Изгледа кај о свиток тано таро периоди машкар 50 берш а.е. хем 400 берш а.е., со значинела кај ов тано о најпурано свиток тари Библија ки хебрејско чхиб кова сој откримо пало свитокија таро Мртво Море (Кумран). О Гил Зохар ки новина The Jerusalem Post пишинѓа: „Са џикоте на успејнѓем те читина о фрагменти тари 3. Мојсеева со сине аракхло ко Ен Геди, сине разлика таро милја берша машкар о свитокија таро Мртво Море, кола сој тане таро периоди англедер те уништинел пе о дујто храми, хем о Кодекс Алепо, кова сој тано таро 10 веко а.е.“. Спрема о експертија, о тексти таро акава свиток сикавела кај о масоретско тексти тари Тора * „на сине менимо некобор милја берша, хем кај о грешке адаленгере со препишинена ле сине на менинѓе о тексти“.