E EVREENGE ki Vetimi phuv jekh nevo berš počmingja keda valjani sine te randen hem te sejnen, vreme kova so avdive odgovorinela taro ekvaš septemvri dži ko ekvaš oktomvri.

Ko lunarno kalendari sekova masek isi le 29 ili 30 dive, hem adaleske adava berš tano pokratko taro solarno berš. Valjani sine te arakhel pe način sar ma te razlikujnel pe but o vreme maškar akala duj kalendarija. Adava kergja pe agjaar so sine dodajme nekobor dive, ili dodajngja pe panda jekh masek, sar na primer angleder te počminel o nevo berš. Ko asavko način e beršeskoro kalendari odgovorinela sine e vremea keda valjani sine te sadinen pe ili te kheden pe o plodija.

Ama ko e Mojseeskoro vreme o Devel vakergja e Izraelconge kaj o prvo masek taro berš ka ovel lenge aviv ili nisan, kova so avdive bi ovela okolu mart ili april (2. Moj. 12:2; 13:4). Ko masek nisan, o Izraelcija valjani sine te slavinen jekh prazniko kova so sine povrzimo e khedibaja o jačmen (2. Moj. 23:15, 16).

O istoričari Emil Šišer vakergja: „O način sar odlučinela pe sine dali ka dodajnel pe panda jekh masek ili na, sine but lokho. I Pasha valjani sine te slavinel pe keda i mesečina tani celo, ko masek nisan (14 nisan) hem akava prazniko valjani sine te ikerel pe pali proletno ramnodenica [keda o dive hem i rat trajnena isto vreme]... Adaleske, ako ko krajo taro berš primetinena sine kaj i Pasha ka perel angleder i proletno ramnodenica, o Evreija dodajnena sine panda jekh masek angleder o nisan“. (The History of the Jewish People in the Age of Jesus Christ, (175 B.C.–A.D.))

E Jehovaskere svedokija koristinena akaja metoda keda odredinena o datum keda valjani te ikerel pe i Spomen-svečenost, koja soj ko prolet hem odgovorinela ko 14 nisan taro evrejsko kalendari. O sobranija taro celo sveto angleder tane izvestime bašo datum keda ka ikerel pe i Spomen-svečenost. *

Ama, kotar džanena sine o Evreija keda završinela jekh masek a keda počminela o nevo? Avdive adava tano but ednostavno. Šaj ka dikhe ko tlo kalendari khere, ili ki aplikacija ko tlo elektronsko ured. Ama ko biblisko vreme adava na sine doborom lokho.

Ko e Noeskoro vreme o masekija trajnena sine 30 dive (1. Moj. 7:11, 24; 8:3, 4). Pokasno ko evrejsko kalendari na trajnena sine sa o masekija 30 dive. E Evreenge, o masek počminela sine keda ka šaj te dikhel pe i terni mesečina. Adava sine 29 ili 30 dive otkeda dikhle i prethodno terni mesečina.

Ki jekh prilika keda o David hem o Jonatan kerena sine lafi bašo početok jekhe neve masekoskoro, ola bašo adava vakergje: „Tajsa tani i terni mesečina“ (1. Sam. 20:5, 18). Akava sikavela kaj verojatno dži ko 11-to veko a.a.e., više džanena sine angleder keda ka počminen sine o masekija. Ama kotar džanena sine o Izraelcija keda počminela jekh nevo masek? I Mišna, jekh zbirka taro Evrejsko usno zakoni hem tradicie, dela amen nesave informacie. Oj otkrinela amenge kaj otkeda o Evreija irangje pe taro ropstvo taro Vavilon, o Sinedrion (o Evrejsko vrhovno sudo) sine le bari uloga ko adava. Ola ko tek taro efta masekija džikote ikerena pe sine o praznikija, khedena pe sine rano sabajle sekova masek ko 30-to dive. Akava sudo sine odgovorno te odlučinel keda ka počminel o javer masek. Sar odlučinela sine?

O manuša kola so sine čhivde te bešen ko uče thana ko Erusalim dikhena sine rakjate o nebo te šaj te dikhen keda ka pojavinel pe i terni mesečina. Hem keda ka dikhen kaj pojavingja pe, ola odma vakerena sine e sudoske. Keda akava sudo dikhela kaj isi dovolno dokazija kaj iklili i terni mesečina, objavinela sine kaj počmingja o nevo masek. Ama so ako sine oblakija hem magla,  hem o manuša so sine ko uče thana našti sine te dikhen i terni mesečina? Tegani adava masek ka računinel pe kaj sine le 30 dive hem o nevo masek šaj sine te počminel o tajsutno dive.

I Mišna objasninela kaj o Sinedrion tharela sine jag ki Maslinsko Gora so sine uzo Erusalim te šaj te objavinel kaj počminela o nevo masek. Ko javera da uče thana ko celo Izrael tharela pe sine jag te šaj te vakerel pe isto buti. Pokasno bičhalena sine manušen te šaj te prenesinen adaja poraka. Agjaar o Evreija taro Erusalim hem taro javera thana doznajnena sine keda počminela o nevo masek. Akava pomožinela len sine sarine te ikeren o praznikija ko isto vreme.

I tabela šaj te pomožinel tuke pošukar te haljove sar o masekija, o praznikija hem o različna periodija taro berš ko evrejsko kalendari tane povrzime.