ШТА ЉУДИ КАЖУ.

Многе жене се одлучују за абортус из разних разлога — због лоше финансијске ситуације, проблема у вези, да би се посветиле образовању или каријери или због тога што не желе да буду самохране мајке. С друге стране, многи сматрају да је прекид трудноће морално погрешан и да тиме жена крши одговорност која јој је поверена — да донесе на свет нови живот.

ШТА БИБЛИЈА КАЖЕ.

Бог живот сматра светим — нарочито људски (Постанак 9:6; Псалам 36:9). То се односи и на живот нерођеног детета. Већ саму материцу жене, место где дете настаје и расте, Бог је створио тако да буде сигурно место за развитак детета. „Заклањао си ме у утроби мајке моје“, рекао је један библијски писац обраћајући се Богу. Затим је додао: „Очи су твоје виделе док сам заметак био, у књизи су твојој сви делови његови били записани“ (Псалам 139:13, 16).

Божје гледиште о животу нерођеног детета јасно је видљиво и у закону који је дао свом народу, Израелу. У њему је било речено да човек који повреди трудну жену тако да она побаци заслужује смртну казну — требало је да убица својим животом плати за живот детета (Излазак 21:22, 23). Наравно, судије су приликом пресуде узимале у обзир мотиве и околности у којима се то догодило (Бројеви 35:22-24, 31).

Осим тога, Бог је људима дао савест да би сами осетили шта је исправно, а шта неисправно. Зато се жена која слуша своју савест, то јест свој унутрашњи глас, и поштује живот нерођеног детета, неће осећати узнемирено. * С друге стране, жену која занемари своју савест и почини абортус може мучити страшан осећај кривице (Римљанима 2:14, 15). Истраживања показују да су жене које су имале абортус склоније анксиозности и депресији.

Шта ако трудноћа није планирана и одгајање детета делује застрашујуће? За оне који се труде да се држе Божјих моралних мерила чак и када то није лако, у Библији стоји следећа гаранција: „С оним ко је веран поступаш верно, и с беспрекорним беспрекорно“ (Псалам 18:25). У њој још пише: „Јехова правду воли, и не напушта оне који су му верни“ (Псалам 37:28).

„О томе сведочи и њихова савест и у својим мислима бивају оптужени или пак оправдани.“ (Римљанима 2:15)

ШТА НЕКИ КАЖУ.

Рут, * једна самохрана мајка, каже: „Већ сам имала троје деце и мислила сам да нећу моћи да бринем и о четвртом. Међутим, након абортуса сам имала осећај да сам урадила нешто ужасно.“ Да ли је ова жена починила неопростив грех?

ШТА БИБЛИЈА КАЖЕ.

Исус Христ, који је увек одражавао Божје гледиште, рекао је следеће: „Нисам дошао да позовем праведнике на покајање, него грешнике“ (Лука 5:32). Ако се искрено кајемо због неког греха и молимо Бога да нам опрости, он ће то и учинити, чак и ако се ради о озбиљном греху (Исаија 1:18). У Псалму 51:17 пише: „Срце сломљено и скрхано, Боже, ти не презиреш.“

Поред тога што ће опростити грехе онима који се кају и моле га за опроштај, Бог ће им дати и мир. У Филипљанима 4:6, 7 стоји: „Молитвом и усрдним мољењем са захваљивањем изнесите своје молбе Богу. И Божји мир који превазилази сваки ум чуваће ваша срца и ваше мисли.“ * Рут, чије смо речи малопре цитирали, осетила је такав мир када је почела да проучава Библију и излила своје срце Богу у молитви. Она се уверила у то да Бог истински опрашта (Псалам 130:4).

„[Бог] не поступа с нама по гресима нашим, нити нам по преступима нашим враћа оно што заслужујемо.“ (Псалам 103:10)