Можемо чути бројне савете о томе како се изборити с болом. Међутим, нису сви ти савети корисни. На пример, неки ће вас можда саветовати да не плачете и не показујете осећања. Други ће вас саветовати да их показујете без устезања. Библија истиче да је важно бити уравнотежен, што је у складу с научним истраживањима.

У неким културама се сматра да мушкарац не треба да плаче. Али да ли су сузе заиста нешто чега се треба стидети? Стручњаци за ментално здравље признају да је плакање саставни део процеса туговања. То што дајете одушка својим осећањима може вам помоћи да с временом наставите са животом, и поред огромног губитка који сте претрпели. Потискивање осећања могло би вам чак нашкодити. Библија не говори да је погрешно плакати или да то није мушки. Размислите о Исусу. Када је његов пријатељ Лазар умро, заплакао је пред свима иако је имао моћ да врати мртве у живот (Јован 11:33-35).

Често се у периоду жаљења јавља љутња, посебно ако је смрт наступила изненада и неочекивано. Постоји много разлога због којих би ожалошћена особа могла да буде љута. На пример, када јој неко у кога има поверења каже нешто непромишљено и неосновано. „Имао сам само 14 година кад ми је отац умро“, каже Мајк из Јужноафричке Републике. „На сахрани је англикански свештеник рекао да су добри људи потребни Богу и зато их узима пре времена. * Био сам тако љут због тога, јер нам је отац тада био најпотребнији. Иако је од тада прошло 63 године, те речи ме још увек боле.“

Шта можемо рећи о осећању кривице? Посебно онда када смрт неочекивано наступи, ожалошћена особа може непрестано понављати: „Можда се то не би десило да сам ја урадио ово или оно.“ Или се можда њен последњи сусрет с умрлом особом завршио свађом. То може појачати осећање кривице.

Ако се борите с љутњом или кривицом, важно је да та осећања не држите у себи. Било би мудро да разговарате с неким пријатељем који ће вас саслушати и уверити вас да су таква ирационална осећања нормална код оних који тугују за неким. Библија нас подсећа: „Прави пријатељ воли у свако доба, и у невољи брат постаје“ (Пословице 17:17).

Најбољи пријатељ ког ожалошћени могу имати јесте наш Створитељ, Јехова Бог. Излијте му сва своја осећања, јер се он „брине за вас“ (1. Петрова 5:7). И не само то, у Библији налазимо обећање да ће они који се моле Богу осетити „Божји мир који превазилази сваки ум“ (Филипљанима 4:6, 7). Допустите Богу да вам помогне утешним речима које се налазе у Библији. Саставите списак стихова који вам посебно значе. (Видети пропратни  оквир.) Можда неке од њих можете научити напамет. Размишљање о тим  речима може вам посебно помоћи ноћу, кад сте сами и не можете да спавате (Исаија 57:15).

Једном човеку који има око 40 година и кога ћемо звати Џек недавно је жена умрла од рака. Он каже да је понекад веома усамљен. Тада му помаже молитва. Он објашњава: „Када се молим Јехови, не осећам самоћу. Често се ноћу пробудим и не могу да спавам. Онда читам и дубоко размишљам о утешним речима из Светог писма, изливам Богу своја осећања у молитви и тада спокојство и мир испуне моје мисли и срце, што ми помаже да заспим.“

Младој жени по имену Ванеса мајка је умрла услед болести. И њој је молитва много помогла. „У најтежим тренуцима“, каже она, „једноставно бих дозивала Јехову и плакала. Јехова је услишио моје молитве и дао ми потребну снагу.“

Неки стручњаци саветују ожалошћене да помажу другима или да посвете време некој друштвено корисној активности. То им може донети радост и ублажити тугу (Дела апостолска 20:35). Многи хришћани који су изгубили драгу особу увидели су да им помагање другима доноси велику утеху (2. Коринћанима 1:3, 4).