ДА ЛИ и ви понекад тако размишљате? Када остварите циљ који сте зацртали, да ли сте дуго срећни или тај осећај брзо ишчезне? Наравно, остварење неког циља или поседовање нечега што смо желели заиста нас усрећује, али то је често кратког века. С друге стране, трајна срећа не зависи само од успеха и онога што поседујемо. Као и на добро физичко здравље, и на праву срећу утичу бројни фактори.

Сви се разликујемо. Оно што једну особу чини срећном можда не чини неку другу. Осим тога, сви се с годинама мењамо. Али чињенице показују да можемо утицати на то да ли ћемо бити срећни. То је могуће кад смо, између осталог, задовољни оним што имамо, кад не завидимо другима, већ их волимо и кад чувамо равнотежу. Погледајмо зашто је то тако.

„Новац је заштита“, закључио је један мудар човек који је дубоко размишљао о људској природи. Али је такође написао: „Ко воли сребро, никад му није доста сребра, и ко воли богатство, никад му није доста добитка. И то је испразност“ (Проповедник 5:10; 7:12). Те речи је написао Соломон, краљ древног Израела. Шта је желео да каже? Иако нам је новац неопходан за живот, треба да избегавамо похлепу, јер похлепном човеку никад није доста. Он је желео да провери да ли богатство и луксузан живот доносе трајну срећу. „Што год су очи моје пожелеле, нисам им ускратио“, написао је он. „Ни срцу своме нисам ускратио никакво весеље“ (Проповедник 1:13; 2:10).

Соломон је био веома богат, изградио је велике куће, направио дивне паркове с језерима и имао је много слугу. Постигао је све што је желео. Али шта је схватио? Све му је то доносило задовољство, али не задуго. „Увидео сам да је све то била испразност“, рекао је он. „Од свега тога није било никакве користи.“ На крају је чак замрзео и сам живот! (Проповедник 2:11, 17, 18). Дакле, Соломон је увидео да живот у ком човек угађа само себи доноси празнину. *

Да ли се савремена истраживања слажу с том древном мудрошћу? У једном часопису је забележено да „након што човек задовољи своје основне животне потребе, додатни приходи не утичу значајно на његову срећу“ (Journal of Happiness Studies). Истраживања показују да што више људи троше, посебно кад при том жртвују своје моралне и духовне вредности, то су мање задовољни.

БИБЛИЈСКО НАЧЕЛО: „Нека у вашем животу не буде љубави према новцу, него будите задовољни оним што имате“ (Јеврејима 13:5).

Завист се дефинише као „непријатна емоција усмерена на особу код које опажамо да поседује оно што ми немамо, а за чиме чезнемо“. Попут злоћудног тумора, завист може завладати нечијим животом и угушити његову срећу. Како завист може пустити корене? Како можемо препознати ту склоност? Како се можемо борити против ње?

У једној енциклопедији о социјалној психологији (Encyclopedia of Social Psychology) каже се да су људи склони да завиде онима који су им једнаки, можда по годинама, искуству или пореклу. Неки трговац вероватно неће завидети филмској звезди, већ другом успешнијем трговцу.

Да то прикажемо: Неки високи званичници у древном Персијском царству нису завидели краљу већ Данилу, једном другом званичнику који се истицао међу њима. Били су толико огорчени да су чак сковали заверу да га убију! Али њихов  план се изјаловио (Данило 6:1-24). „Веома је важно разумети да завист наводи особу да другоме жели зло. То објашњава зашто је завист повезана с многим насилним делима у историји“ *, каже се у раније поменутој енциклопедији.

Како се завист може препознати? Добро је да се питамо: ’Да ли ме туђи успех обрадује или онерасположи? Ако мој брат, сестра, талентовани друг или колега на послу доживе неуспех, да ли ми је криво или ликујем?’ Ако одговоримо са „онерасположи ме“ или „ликујем“, вероватно смо завидни (Постанак 26:12-14). „Завист може затровати способност човека да ужива у лепим стварима и потиснути његову захвалност [...] Такви ставови сасвим сигурно неће допринети његовој срећи“, каже се у делу Encyclopedia of Social Psychology.

Можемо победити завист ако развијамо праву понизност и скромност, које нас подстичу да запажамо и ценимо способности и врлине других. „Ништа не радите из частољубља нити из сујете“, каже Библија, „него у понизности сматрајте друге већима од себе“ (Филипљанима 2:3).

БИБЛИЈСКО НАЧЕЛО: „Не будимо сујетни, не надмећимо се једни с другима, не завидимо једни другима“ (Галатима 5:26).

„Квалитет међуљудских односа више утичу на човекову срећу него посао, приходи, средина у којој живи или чак здравље“, наводи се у књизи Social Psychology. Другим речима, да би били срећни, људима је потребно да пружају и примају љубав. „Кад [...] љубави не бих имао, био бих ништа“, рекао је један библијски писац (1. Коринћанима 13:2).

Никада није касно развијати љубав. На пример, једна жена по имену Ванеса имала је оца који је био алкохоличар и веома насилан човек. Када је имала 14 година, она је побегла од куће и живела у хранитељским породицама, као и у једном прихватилишту у ком јој је било толико тешко да је преклињала Бога да јој помогне. А онда је, можда као одговор на њене молитве, била смештена код једне породице која је живела по библијском начелу: „Љубав је дуготрпљива и добра“ (1. Коринћанима 13:4). У таквом окружењу и захваљујући ономе што је и сама учила из Библије, Ванеса се емоционално и психички опоравила. Такође се побољшала у школи и више није имала слабе оцене, већ веома добре.

Ванеса и даље носи емоционалне ожиљке, али сада је срећно удата и има две ћерке.

БИБЛИЈСКО НАЧЕЛО: „Обуците се у љубав, јер вас она савршено повезује“ (Колошанима 3:14).

Ко може рећи да у животу нема проблема? Као што Библија каже, постоји „време кад се плаче“ и „време кад се тугује“ (Проповедник 3:4). Уравнотеженост нам помаже да пребродимо такве периоде и да поново станемо на ноге. Погледајмо пример Керол и Милдред.

Керол има тешко обољење кичме, дијабетес, апнеу у сну и макуларну дегенерацију, због које не види на лево око. Па ипак, она каже: „Трудим се да не будем дуго обесхрабрена. Понекад себи допустим да се исплачем. Али онда се приберем и сетим свега што сада могу да учиним, поготово за друге, и захваљујем Богу за то.“

Милдред је такође веома болесна. Она има артритис, рак дојке и дијабетес. Али попут Керол, ни она није усредсређена на себе и своје проблеме. „Волим људе и желим да их тешим у њиховим болестима, а то помаже и мени“, каже она. „Заправо, чини ми се да док тешим друге не размишљам превише о себи.“

Иако ове две жене знају колико је важна добра здравствена нега, оне нису заокупиране својом болешћу, већ раде на свом ставу и воде рачуна о томе како користе време. Због тога у срцу осећају радост коју им нико не може одузети. Осим тога, други их много воле и њихов пример им даје снагу да се изборе са проблемима.

БИБЛИЈСКО НАЧЕЛО: „Срећан је човек који истраје у кушњи, јер кад буде прокушан, примиће награду — живот“ (Јаковљева 1:12).

Библијска мудрост је „дрво живота онима који је прихвате, и срећнима ће се звати они који се ње чврсто држе“ (Пословице 3:13-18). Зашто се не бисте и сами уверили у то? На крају крајева, онај који је надахнуо писање те свете књиге и који се назива ’срећним Богом‘, жели да и ви будете срећни (1. Тимотеју 1:11).