ЈЕХОВИНИ СВЕДОЦИ у Русији били су пресрећни када је 1991. коначно укинута дугогодишња забрана њихове активности и када су добили законско признање. У то време је мало ко могао да замисли да ће број Сведока у тој земљи порасти десетоструко и достићи број од преко 170 000, колико их данас има! Међу овим марљивим објавитељима Краљевства налазе се и Сведоци из иностранства који су дошли у Русију како би помогли у духовној жетви (Мат. 9:37, 38). Упознајмо неке од њих.

Метју из Велике Британије имао је 28 година кад је у Русији укинута забрана наше активности. На конгресу одржаном те године, у оквиру једног говора било је истакнуто да је потребна помоћ скупштинама у Источној Европи. Говорник је као пример навео једну скупштину у Санкт Петербургу, у Русији, која уопште није имала старешине, већ само једног слугу помоћника. И поред тога, објавитељи су водили неколико стотина библијских курсева! „После тог говора“, прича Метју, „нисам могао престати да размишљам о Русији, тако да сам Јехови у молитви изразио своју жељу да се преселим тамо.“ Метју је уштедео нешто новца, продао скоро сву своју имовину и 1992. се преселио у Русију. Како се његов живот даље одвијао?

Он каже: „Није било лако научити језик. Тада нисам могао да водим квалитетне разговоре о духовним темама.“ Други изазов био је проналажење смештаја. „Престао сам да бројим колико сам пута за кратко време морао да се преселим из једног стана у други.“ Упркос тим препрекама које су се јавиле у почетку, Метју сада каже: „Пресељење у Русију је најбоља одлука коју сам икада донео.“ Он још додаје: „Служећи овде научио сам да се још више ослањам на Јехову и имао сам прилике да на многе начине осетим његово вођство.“ Метју је касније наименован за старешину и специјалног пионира. Сада служи у подружници недалеко од Санкт Петербурга.

Хироо је имао 25 година када је 1999. завршио Школу за обучавање наименоване браће у Јапану. Тада га је један од инструктора подстакао да служи у другој земљи. Хироо је чуо да је у Русији велика потреба, па је почео да учи руски. Такође  је предузео још неке конкретне кораке. „Отишао сам у Русију на шест месеци“, прича он. „Пошто су тамо зиме веома јаке, отпутовао сам у новембру како бих видео да ли могу да поднесем толику хладноћу.“ Након што је та зима прошла, он се вратио у Јапан. Поједноставио је свој живот како би уштедео довољно новца да се врати у Русију — овај пут да би остао тамо.

Хироо живи у Русији већ 12 година и до сада је служио у неколико скупштина. Некада је он био једини старешина који се бринуо за преко 100 објавитеља. У једној скупштини је сваке недеље имао већину тачака у Поучавању за хришћанску службу, водио је Теократску школу проповедања, Разматрање Стражарске куле и Скупштински студиј књиге на пет места. Поред тога, обављао је многе пастирске посете. Када се осврне на године које су прошле, Хироо каже: „То што сам био у прилици да помажем браћи и сестрама да духовно ојачају, донело ми је много радости.“ Како је на њега деловало то што служи тамо где је већа потреба? Он каже: „Пре него што сам дошао у Русију, служио сам као старешина и пионир, али након што сам дошао овде осећам да сам постао близак с Јеховом на један потпуно нов начин. Научио сам да се још више ослањам на њега у сваком аспекту свог живота.“ Хироо се 2005. оженио Светланом и њих двоје су заједно наставили да служе као пионири.

Метју има 34 године, а његов брат Мајкл 28. Они су из Канаде. Када су посетили Русију, веома су се изненадили видевши колико много заинтересованих особа долази у Дворану Краљевства, а да има само неколико браће која могу да воде састанке. Метју прича: „У скупштини коју сам посетио било је 200 присутних, али су све састанке водили само један старешина у поодмаклим годинама и један млади слуга помоћник. Оно што сам видео покренуло ме је да се преселим тамо како бих помагао тој браћи.“ Он се преселио у Русију 2002.

Четири године касније и његов брат Мајкл је прешао у Русију и врло брзо увидео да је потреба за браћом и даље велика. Као слуга помоћник, био је задужен да брине о благајни, литератури и подручјима. Поред тога, био је замољен да обавља задужења која иначе има скупштински секретар, затим да држи јавна предавања и да помаже у организовању већих скупова и изградњи Дворана Краљевства. И дан-данас је потребна таква помоћ у скупштинама. Премда је напорно обављати толико задужења, Мајкл, који сада служи као старешина, каже: „То што помажем браћи доноси ми много радости. Не постоји бољи начин живота!“

У међувремену, Метју се оженио Марином, а Мајкл Олгом. Заједно са осталима који су се преселили ради проповедања, ова два пара су наставила да помажу скупштинама да напредују.

Године 1994, кад је Татјана имала 16 година, шест специјалних пионира из Чешке, Пољске и Словачке почели су да служе у њеној скупштини у Украјини. Она их се радо сећа и каже: „То су били ревни пионири које је красила приступачност и доброта, као и добро познавање Библије.“ Када је видела како је Јехова благосиљао њихов самопожртвован дух, помислила је: ’Желим да будем попут њих.‘

Охрабрена примером тих пионира, Татјана је искористила свој школски распуст како би заједно са још некима отишла на забачена подручја у Украјини и Белорусији, где Сведоци никада раније нису проповедали. Толико је уживала на том проповедничком путовању да је направила планове да се још више посвети служби пресељењем у Русију. Зато је прво отишла на кратко време да посети једну сестру која се тамо раније преселила и потражи посао како би се издржавала у пионирској служби. Затим је 2000. године и Татјана прешла у Русију. Да ли је то за њу била тешка промена?

 Она каже: „Будући да нисам била у могућности да себи приуштим стан, изнајмила сам собу у једној кући. Није ми било лако да живим у таквим условима. Било је тренутака кад сам пожелела да се вратим кући. Међутим, Јехова ми је увек изнова помагао да не изгубим из вида благослове које ћу имати уколико не одустанем.“ Татјана данас служи у Русији као мисионар. Она закључује: „Године које сам провела ван своје земље дале су ми на дар непроцењиво искуство и многе пријатеље. Што је најважније, ојачале су ми веру.“

Масако из Јапана, која има нешто више од 50 година, одувек је имала жељу да служи као мисионар, али су је здравствени проблеми спречавали у томе. Када јој се здравље у извесној мери побољшало, одлучила је да се пресели у Русију како би помогла у проповедању. Иако је било тешко наћи одговарајући смештај и сталан посао, она је успевала да се издржава у пионирској служби тако што је давала часове јапанског и чистила један стан. Шта јој је помогло да истраје у својој служби?

Када се осврне на преко 14 година служења у Русији, Масако каже: „Радост коју сам пронашла у служби далеко је надмашила све тешкоће које сам икада доживела. Захваљујући томе што проповедам на подручју где је велика потреба за објавитељима, водим динамичан и занимљив живот.“ Она такође додаје: „Из прве руке сам могла да осетим како је Јехова све ове године бринуо да имам храну, одећу и заклон. Понекад је то било право чудо.“ Осим што је служила у Русији, Масако је проповедала и у Киргизији. Поред тога, помагала је групама на енглеском, кинеском и ујгурском језику. Она данас служи као пионир у Санкт Петербургу.

Услед економске несигурности, чест је случај да неке породице оду да живе у другој земљи у жељи да поправе своју материјалну ситуацију. Међутим, има и оних породица које се, попут Аврахама и Саре, преселе у иностранство зарад духовних циљева (Пост. 12:1-9). Осмотри пример Михаила и Инге, брачног пара из Украјине. Они су се 2003. преселили у Русију и убрзо по доласку пронашли људе који су трагали за библијском истином.

 Михаил прича: „Једном приликом смо били на подручју где до тада ниједан Сведок није проповедао. Врата нам је отворио старији човек који нас је упитао: ’Јесте ли ви проповедници?‘ Када смо му потврдно одговорили, он је рекао: ’Био сам уверен да ћете доћи једног дана. Исусове речи не могу остати неиспуњене.‘ Затим је цитирао Матеја 24:14.“ Михаил додаје: „На том подручју смо пронашли и групу од око десет жена из баптистичке цркве, које су биле искрене особе жедне истине. Имале су књигу Заувек да живиш, помоћу које су сваког викенда проучавале Библију. Сатима смо одговарали на њихова питања и заједно с њима певали песме Краљевства. Такође смо заједно и вечерали. То ми је једна од најлепших успомена.“ Михаил и Инга се слажу да их је служење на подручју где је велика потреба за објавитељима Краљевства још више приближило Јехови, да је продубило њихову љубав према људима и допринело томе да воде веома испуњен живот. Они данас служе у покрајинској служби.

Јуриј и Оксана су брачни пар из Украјине и имају око 35 година. Они су са својим 13-годишњим сином Алексејем посетили подружницу у Русији 2007. године. Тамо су запазили карту Русије на којој су приказана бројна подручја која нису додељена ниједној скупштини. „Након што смо видели ту карту“, прича Оксана, „било нам је јасније него икада да је тамо велика потреба за објавитељима Краљевства. То нам је помогло да своје мисли усмеримо ка циљу да се преселимо у Русију.“ Шта им је још помогло? Јуриј каже: „Читање чланака из наших публикација, као што је чланак ’Да ли можеш служити на страном подручју?‘, заиста нам је користило. * Поред тога, посетили смо подручје у Русији где нам је подружница препоручила да се преселимо и тамо смо потражили стан и посао.“ Ова породица се 2008. преселила у Русију.

У почетку им је било прилично тешко да пронађу посао. Зато су неколико пута морали да се селе из једног стана у други. Јуриј се присећа: „Често смо се молили да се не обесхрабримо. Тако смо могли да наставимо с проповедањем ослањајући се на Јехову. Лично смо осетили како је Јехова бринуо за нас када смо вршење његове воље ставили на прво место. То је духовно ојачало нашу породицу, а уједно и довело до тога да се међусобно још више зближимо“ (Мат. 6:22, 33). Како је служење где је већа потреба утицало на младог Алексеја? „То се веома добро одразило на њега“, прича Оксана. „Он је предао свој живот Јехови и крстио се када је имао девет година. Пошто је увидео да је велика потреба за објавитељима, користио је сваки школски распуст да служи као помоћни пионир. Наша срца су испуњена радошћу када видимо његову љубав и ревност за службу.“ Данас Јуриј и Оксана служе као специјални пионири.

Као што се јасно види из примера ових учесника у духовној жетви, да би се преселио негде са циљем да прошириш своју службу, неопходно је да имаш потпуно поверење у Јехову. Тачно је да се они који служе тамо где је већа потреба суочавају с бројним изазовима, али такође доживљавају и огромну радост која произлази из тога што се људи којима преносе добру вест одазивају на поруку о Краљевству. Можеш ли и ти помоћи у жетви тамо где је још увек велика потреба за објавитељима Краљевства? Ако решиш да кренеш њиховим стопама, највероватније ћеш се ускоро осећати попут Јурија, који је о својој одлуци да служи тамо где је већа потреба рекао: „Једино због чега жалим је што то нисам учинио раније.“