У вези са записом о догађајима из Исусовог живота, апостол Јован је написао: „Онај који је то видео сведочи и његово сведочанство је истинито. Он зна да говори истину, да бисте и ви веровали“ (Јован 19:35).

 Један од разлога да верујемо јеванђељима која су написали Матеј, Марко, Лука и Јован јесте тај што су она настала док су многи очевици догађаја о којима јеванђеља говоре још увек били живи. Према неким изворима, Јеванђеље по Матеју је написано свега осам година након Исусове смрти, то јест око 41. н. е. Многи изучаваоци сматрају да је оно написано нешто касније, али већина њих се слаже да су све књиге из грчког дела Светог писма написане током првог века.

 Људи који су видели Исуса док је живео на земљи и били очевици његове смрти и ускрсења могли су потврдити истинитост онога што пише у јеванђељима. Такође су лако могли да оповргну било коју нетачност из записа да је постојала. Професор Фредерик Брус запажа: „Једна од јачих страна начина на који су апостоли проповедали била је у томе што су се са уверењем позивали на оно што су њихови слушаоци већ знали. Они нису говорили само: ’Ми смо сведоци тих догађаја‘, већ и: ’Као што и сами знате‘ (Дела апостолска 2:22).“