„Ne brinite se, dakle, za sutrašnji dan, jer će sutrašnji dan imati svoje brige. Dosta je svakom danu svoga zla“ (Matej 6:34, prevod Novi svet).

 „Ne brinite se dakle za sjutra; jer sjutra brinuće se za se. Dosta je svakom danu zla svoga“ (Matej 6:34, Daničić–Karadžić).

 Isus Hrist je ovim rečima želeo da uveri ljude koji su ga slušali da nema potrebe da se previše brinu ili nerviraju zbog budućih problema. Bolje je da probleme rešavaju onako kako nailaze, dan za danom.

 Jasno je da Isus nije hteo da kaže da ne treba da mislimo o narednim danima ili da ne treba da pravimo planove za budućnost (Poslovice 21:5). Naprotiv, savetovao nas je da se ne brinemo previše, to jest da se ne uznemiravamo oko toga šta bi se moglo desiti sutra. Takva briga bi nas mogla lišiti radosti. A mogla bi nam i odvući pažnju od stvari koje su tu pred nama i koje treba da uradimo. Mi ne možemo rešiti probleme koji se još nisu ni pojavili tako što se nerviramo zbog njih. A ono čega se plašimo često se i ne desi ili ako se i desi uopšte ne bude tako strašno kako smo mi mislili da će biti.

 Ove Isusove reči su deo njegove poznate Propovedi na gori, koja je zapisana u Jevanđelju po Mateju, od petog do sedmog poglavlja. U toj propovedi Isus je objasnio da briga oko nečega ne može niti poboljšati niti produžiti nečiji život (Matej 6:27). Takođe je rekao da kad nam je u životu Bog na prvom mestu nećemo imati potrebu da se previše brinemo oko sutrašnjice. Budući da Bog dobro brine o biljkama i životinjama, brinuće i o svima onima koji mu služe (Matej 6:25, 26, 28-33).