Delfini se oglašavaju zvucima koji podsećaju na škljocanje i zviždanje, a zatim se na osnovu eha orijentišu i istražuju okolinu. Inspirisani prirodnim sonarom kljunastog delfina (Tursiops truncatus), naučnici razvijaju hidroakustične sisteme kako bi rešili probleme koji su van domašaja postojeće tehnologije.

 Razmislite o sledećem: Delfin koristi svoj sonar kako bi u pesku na morskom dnu pronašao ribe i razlikovao ih od kamenja. Kit Braun, vanredni profesor na Univerzitetu Heriot-Vat u Edinburgu, u Škotskoj, navodi da delfin već sa razdaljine od „10 metara može da razlikuje burad prema tome da li se u njima nalazi slatka voda, slana voda, sirup ili nafta“. Naučnici bi voleli da razviju uređaje sa sličnim mogućnostima.

 Istraživači su analizirali oglašavanje i sluh delfina i pokušali su da naprave uređaj sličnih performansi. Tako su konstruisali sonar sa složenom elektronikom i stavili ga u cilindar dužine oko jednog metra. Taj uređaj, postavljen na robota u obliku torpeda, ispituje morsko dno, pronalazi zakopane kablove i cevi i analizira ih bez direktnog kontakta. Istraživači procenjuju da će on naći primenu u naftnoj industriji. Očekuje se da taj sonar sakuplja više informacija od postojećih, što će omogućiti inženjerima da odrede najbolju lokaciju za podvodne instalacije, da na njima uoče eventualna oštećenja, kao što su sitne pukotine na potpornim stubovima naftnih platformi, pa čak i da otkriju začepljenje cevi.

 Do kakvog ste zaključka došli? Da li je sonar kljunastog delfina nastao evolucijom ili je delo Stvoritelja?