Bitka je završena i ravnicom Ilom zavladala je takva tišina da se u vojnom logoru čuje samo kako šatorska platna podrhtavaju na popodnevnom povetarcu. Kralj Saul razgovara sa svojim ljudima. Među njima su njegov najstariji sin, Jonatan, i jedan mladi pastir. Taj mladi pastir je David, koji oduševljeno i s puno žara priča o onome što mu se dogodilo. Saul se pretvorio u uvo i upija svaku Davidovu reč. Kako se Jonatan oseća dok sluša sve to? Izvojevao je mnoge bitke boreći se za Jehovu. Ali ovog puta bitka nije dobijena zahvaljujući njemu, već Davidu. Taj mladi pastir je ubio Golijata! Da li je Jonatan ljubomoran jer je ovog puta slava pripala Davidu?

 Možda će vas iznenaditi kako je Jonatan odreagovao. U Bibliji piše: „Kada je David završio razgovor sa Saulom, Jonatanova duša je prionula za Davidovu dušu, i Jonatan ga je zavoleo kao svoju dušu.“ Jonatan poklanja Davidu svoju ratnu opremu, uključujući i svoj luk. To nije mala stvar jer je Jonatan bio dobar strelac. Štaviše, Jonatan i David sklapaju savez prijateljstva i obećavaju da će uvek biti tu jedan za drugog (1. Samuilova 18:1-5).

 To je bio početak jednog od najvećih prijateljstava opisanih u Bibliji. Za one koji čvrsto veruju u Boga, prijateljstvo je veoma važno. Ako mudro biramo prijatelje i ako smo i sami odani prijatelji, to će ojačati našu veru u ovim vremenima kada je ljubav postala prava retkost (Poslovice 27:17). Zato, hajde da vidimo šta možemo naučiti o prijateljstvu od Jonatana.

 Kako su Jonatan i David tako brzo postali dobri prijatelji? Odgovor ćemo pronaći ako saznamo šta je bio temelj njihovog prijateljstva. Vratimo se nakratko u prošlost. Jonatanu nije bilo nimalo lako. Njegov otac, kralj Saul, potpuno se promenio i kako su godine prolazile, postajao je sve gori. On, koji je nekada bio ponizan i veran Bogu, pretvorio se u ponosnog i neposlušnog kralja (1. Samuilova 15:17-19, 26).

 Jonatanu je sigurno bilo mnogo teško dok je posmatrao kako se njegov otac menja, jer su njih dvojica bili bliski (1. Samuilova 20:2). Verovatno je razmišljao o lošem uticaju koji bi Saul mogao imati na Jehovin izabrani narod. Da li će se narod povesti za svojim neposlušnim kraljem i na kraju izgubiti Jehovinu naklonost? Nema sumnje da je za Jehovinog vernog slugu Jonatana ovo bio izuzetno težak period.

 Ove informacije nam mogu pomoći da razumemo zbog čega je Jonatan zavoleo Davida. On je video koliko je Davidova vera u Jehovu bila jaka. Primera radi, za razliku od Saulovih vojnika, David nije zazirao od Golijata, koji je bio ogroman. Verovao je da će mu Jehova dati pobedu jer u njegovo ime ide na tog prekaljenog ratnika (1. Samuilova 17:45-47).

 Jonatan je u jednoj prilici, mnogo godina ranije, razmišljao slično. Bio je siguran da njegov sluga i on mogu da pobede jednu naoružanu grupu vojnika. Zašto je bio toliko siguran u to? On je rekao: „Jehovu ništa ne može sprečiti da spase, bilo s mnogo ili s malo ljudi“ (1. Samuilova 14:6). Dakle, Jonatan i David su imali mnogo toga zajedničkog. Na primer, obojica su imali snažnu veru u Jehovu i duboku ljubav prema njemu. To je bio odličan temelj za njihovo prijateljstvo. Jonatan je imao skoro 50 godina i bio je uticajna osoba – princ – a David je bio skroman pastir i verovatno je imao manje od 20 godina. Ali to nije bila prepreka za njihovo prijateljstvo. a

 Savez koji su njih dvojica sklopili štitio je njihovo prijateljstvo. Na koji način? David je znao koji plan Jehova ima s njim – trebalo je da postane sledeći kralj Izraela. Da li je tu informaciju krio od Jonatana? Teško je u to poverovati jer pravo prijateljstvo, kakvo je bilo njihovo, može opstati i bivati sve jače samo ako postoji otvorena komunikacija, u kojoj nema mesta tajnama i lažima. Kako se Jonatan osećao kada je saznao da će David postati kralj? Šta ako se nadao da će jednog dana on postati kralj i ispraviti očeve greške? Iz onog što stoji u Bibliji ne možemo znati da li se Jonatan borio s takvim mislima. Ali ono što znamo, a što je veoma važno, jeste da je bio veran prijatelj. Njemu je bilo očigledno da David ima Jehovinu podršku (1. Samuilova 16:1, 11-13). Zato se Jonatan držao svoje reči i u Davidu nije video suparnika, već prijatelja. Želeo je da se Jehovina volja ispuni.

 To prijateljstvo je mnogo značilo i Jonatanu i Davidu. Šta možemo naučiti iz Jonatanovog primera vere? Učimo koliko je prijateljstvo važno. Naši prijatelji ne moraju biti naših godina niti moraju dolaziti iz istog društvenog sloja. Ono što je važno jeste da su odani Bogu. Zato su Jonatan i David mnogo puta mogli da ojačaju i ohrabre jedan drugog. Takva pomoć je obojici bila potrebna, jer će njihovo prijateljstvo uskoro biti na velikom ispitu.

 Saul je u početku voleo Davida i postavio ga je nad svojom vojskom. Ali ubrzo je u njemu počela da se razvija ljubomora – neprijatelj kojem je Jonatan odoleo. David je nizao pobede protiv izraelskih neprijatelja, Filisteja. Zbog toga je postao slavan i ljudi su mu se divili. Neke Izraelke su čak spevale pesmu: „Saul pobi hiljade neprijatelja, a David desetine hiljada.“ Saulu se nije svidela ta pesma i Biblija kaže da je od tog dana „podozrivo gledao Davida“ (1. Samuilova 18:7, 9). Plašio se da će David pokušati da mu otme presto. Ali takvo razmišljanje nije imalo smisla. David jeste znao da će naslediti Saula, ali nikad nije ni pomislio da svrgne s prestola Jehovinog pomazanika dok je on još kralj.

 Saul je skovao plan kako da David pogine u bici, ali taj plan se izjalovio. David je i dalje dobijao bitke i narod ga je zavoleo. Zato je Saul pred svojim slugama i najstarijim sinom rekao da namerava da ga ubije, nadajući se da će mu oni pomoći u tome. Zamislite koliko se samo Jonatan razočarao u svog oca kad je to čuo (1. Samuilova 18:25-30; 19:1). Iako je bio odan sin, bio je i odan prijatelj. Kome će se sada prikloniti?

 Jonatan je rekao: „Neka se kralj ne ogreši o svog slugu Davida, jer se on nije ogrešio o tebe i ono što je radio bilo je veoma dobro za tebe. On je svoju dušu izložio opasnosti i ubio je Filistejina, tako da je Jehova doneo veliku pobedu celom Izraelu. Ti si to video i radovao si se tome. Pa zašto onda da se ogrešiš o nedužnu krv i bez razloga ubiješ Davida?“ Ovo je jedna od retkih situacija u kojoj je Saul razumno postupio. Poslušao je Jonatana i čak se zakleo da neće povrediti Davida. Ali Saul nije bio čovek od reči. Toliko je bio ljubomoran na Davida, koji je bio sve uspešniji ratnik, da ga je u jednoj situaciji čak gađao kopljem (1. Samuilova 19:4-6, 9, 10). Ali on mu je umakao i pobegao s njegovog dvora.

 Da li ste i vi nekada bili u situaciji da morate birati kome ćete biti odani? Takva odluka može biti veoma teška. Neki bi rekli da u takvim situacijama porodicu treba staviti na prvo mesto. Međutim, Jonatan je znao da to ne bi bilo u redu. Kako bi mogao stati na očevu stranu, koji za razliku od Davida nije bio veran i poslušan Jehovin sluga? Jonatan je bio veran Jehovi i zato je stao na Davidovu stranu. S druge strane, iako je prvenstveno bio veran Bogu, bio je veran i svom ocu jer mu nije govorio ono što bi on želeo da čuje već je bio iskren prema njemu. Svi mi možemo imati koristi ako se ugledamo na Jonatana kada je reč o pokazivanju odanosti.

 Jonatan je ponovo pokušao da izgladi odnose između Saula i Davida, ali Saul ovog puta nije hteo ni da ga sasluša. David je krišom došao kod Jonatana i otkrio mu da se plaši za svoj život. Rekao mu je: „Samo me još korak deli od smrti!“ Predložio mu je da pokuša da sazna šta Saul namerava i da mu zatim javi kako stvari stoje. Dok se bude krio, Jonatan je trebalo da mu, koristeći luk i strele, da neki znak kojim bi mu otkrio šta je saznao. Jonatan je pristao i jedino što je tražio bilo je da mu David nešto obeća: „Nemoj nikada uskratiti svoju milost prema mom domu. Ni onda kad Jehova istrebi sve Davidove neprijatelje s lica zemlje.“ David mu je dao reč da će uvek brinuti o članovima njegove porodice (1. Samuilova 20:3, 13-27).

 Jonatan je u jednoj situaciji pokušao da opravda Davida pred Saulom, ali on se razbesneo! Nazvao je Jonatana buntovnim sinom i rekao da odanošću Davidu nanosi sramotu porodici. Pokušao je da navede Jonatana da misli na svoju budućnost, rekavši: „Sve dok je Jesejev sin živ na ovoj zemlji, nećeš se utvrditi ni ti ni tvoje kraljevstvo.“ Ali Jonatan se nije obazirao na te reči i ponovo je pokušao da urazumi svog oca: „Zašto mora da se pogubi? Šta je učinio?“ Saul je u momentu toliko pobesneo da je zgrabio koplje i gađao svog sina! Saul jeste bio u godinama, ali je i dalje bio snažan čovek i vešt ratnik. Pa ipak, promašio ga je. Duboko povređen i ponižen, Jonatan je ljutito otišao od Saula (1. Samuilova 20:24-34).

 Sledećeg jutra, Jonatan je otišao u polje da potraži Davida, koji se skrivao u blizini. Po dogovoru, odapeo je strelu kako bi Davidu dao do znanja da Saul i dalje namerava da ga ubije. Zatim je poslao svog slugu natrag u grad. On i David su ostali sami, tako da su imali malo vremena da porazgovaraju. Obojica su zaplakala i Jonatan je s tugom u očima posmatrao Davida. Njegov prijatelj je upravo postao begunac (1. Samuilova 20:35-42).

 Jonatan je dokazao da je odan prijatelj i da mu lična korist nije najvažnija. Satana, neprijatelj svih vernih Božjih slugu, sigurno bi se obradovao da je Jonatan krenuo stopama svog oca, Saula, i želju za slavom ili moći stavio ispred vernosti Bogu. Ne smemo zaboraviti da Satana zna da ljudi imaju sklonost da ugađaju sebi i često igra na tu kartu. Naše praroditelje, Adama i Evu, prevario je upravo na taj način (Postanak 3:1-6). Ali s Jonatanom mu to nije uspelo. Satana je sigurno bio besan zbog toga. Da li ćemo i mi u sličnim situacijama uspeti da mu se odupremo? Živimo u vremenu u kojem je sebičnost izgleda postala karakterna crta većine ljudi (2. Timoteju 3:1-5). Da li ćemo naučiti nešto od Jonatana – nesebičnog i odanog prijatelja?

 Saulu je mržnja prema Davidu toliko pomutila razum da više nije mogao trezveno da razmišlja. Jonatan je bespomoćno gledao nerazumne odluke svog oca, koji je okupio vojsku i s njom prelazio zemlju uzduž i popreko u nadi da će uhvatiti tog nedužnog čoveka (1. Samuilova 24:1, 2, 12-15; 26:20). Da li je i Jonatan učestvovao u tome? Zanimljivo je da ga Pismo nijednom ne dovodi u vezu s nekom od tih potera. To jednostavno nije bilo moguće jer je Jonatan bio veran Jehovi, bio je veran Davidu i držao se saveza koji je s njim sklopio.

 Ništa nije moglo da oslabi njihovo prijateljstvo. Nakon nekog vremena, Jonatan je našao način da se ponovo sretne s Davidom. Bilo je to u mestu zvanom Hores, što znači „šuma“. To mesto se nalazilo u divljini, planinskom području koje je po svemu sudeći bilo udaljeno nekoliko kilometara jugoistočno od Hevrona. Zašto se Jonatan sastao s ovim beguncem i tako sebe doveo u opasnost? Iz Biblije saznajemo da je želeo da Davida „ohrabri u ime Božje“ (1. Samuilova 23:16). Kako je to uradio?

 Ohrabrio ga je rečima: „Ne boj se, jer te neće stići ruka mog oca Saula.“ Zašto je Jonatan bio toliko siguran u to? Zato što je bio uveren da će se Jehovina namera obistiniti. Zatim je nastavio: „Ti ćeš biti kralj nad Izraelom.“ Jehova je mnogo godina ranije nadahnuo proroka Samuila da izgovori ove reči i Jonatan je sada podsetio Davida na to da će se ono što Jehova kaže sigurno dogoditi. Međutim, gde je Jonatan sebe video u budućnosti? „Ja ću biti drugi, odmah do tebe.“ Neverovatno je koliko je ovaj čovek bio ponizan! Nije mu bilo ispod časti da služi čoveku 30 godina mlađem od sebe i bude njegova desna ruka. Na kraju je rekao: „I moj otac Saul to dobro zna“ (1. Samuilova 23:17, 18). Saul je duboko u sebi dobro znao da je njegova borba protiv čoveka kojeg je Jehova izabrao za sledećeg kralja osuđena na propast.

 Tokom narednih godina, David se sigurno često prisećao tog susreta s Jonatanom. Nikada ga više nije video. Nažalost, Jonatan nije doživeo da postane Davidova desna ruka.

 Jednom prilikom je sa svojim ocem otišao u bitku protiv Filisteja, zakletih neprijatelja Izraelaca. Mirne savesti je mogao da se bori rame uz rame sa Saulom, jer nije dozvolio da zbog grešaka svog oca zanemari službu Jehovi. Borio se hrabro, kao i uvek, ali je izraelska vojska na kraju pretrpela poraz. Saul se u svojoj bezumnosti čak upleo u spiritizam, što je prema Božjem Zakonu bilo kažnjivo smrću, i zato je izgubio Jehovinu podršku. U toj bici su poginula tri Saulova sina, uključujući i Jonatana. Saul je bio ranjen i na kraju je sebi oduzeo život (1. Samuilova 28:6-14; 31:2-6).

 David je bio slomljen od bola. Koliko je velik čovek bio vidi se iz toga što je tugovao i za Saulom, iako je zbog njega mnogo propatio. David je napisao jednu naricaljku za Saulom i Jonatanom. Možda je najdirljiviji deo te naricaljke onaj koji se odnosi na Jonatana, koji ga je mnogo čemu naučio: „Žalim za tobom, brate Jonatane! Kako si mi drag bio! Tvoja mi ljubav beše snažnija od ljubavi žene!“ (2. Samuilova 1:26).

 David nije zaboravio obećanje koje je dao Jonatanu. Godinama kasnije, preuzeo je brigu o njegovom sinu Mefivosteju, koji je bio hrom (2. Samuilova 9:1-13). David je nesumnjivo od Jonatana naučio šta znači biti odan prijatelj i častan čovek. Naučio je i šta znači biti odan prijatelj čak i u situacijama u kojima to nije nimalo lako. Da li i mi možemo nešto naučiti od Jonatana? Biramo li prijatelje koji su poput njega? Da li i mi možemo da budemo takvi prijatelji drugima? Ako svojim prijateljima pomažemo da izgrade jaku veru u Jehovu, ako smo odani najpre Bogu i ako svoje prijatelje stavljamo ispred sebe, bićemo poput Jonatana. I ne samo to – pokazaćemo da imamo veru poput njegove.