IGRA SLUČAJA ILI DELO STVORITELJA?
Saće
MEDONOSNE pčele (Apis mellifera) prave saće pomoću voska koji se luči iz žlezda na njihovom stomaku. Za saće se kaže da je pravo inženjersko čudo. Zašto?
Razmislite o sledećem: Vekovima su matematičari pretpostavljali da šestougaonici imaju najbolji kapacitet za skladištenje, uz najmanji utrošak sirovina. To se ne može reći za trouglove, kvadrate ili druge oblike. Međutim, nisu mogli u potpunosti objasniti zašto je to tako. Godine 1999, profesor Tomas Hejls je matematički dokazao da je neki prostor najbolje podeliti u jednake šestougaone delove, jer je tako najbolje iskorišćen, a količina utrošenog materijala je minimalna.
Pčele prave šestougaone ćelije, što im omogućava da s minimalnim utroškom voska najbolje iskoriste svoj prostor i naprave lagano, ali izdržljivo saće. U njega mogu da uskladište maksimalne količine meda. Nije nikakvo čudo što se saće smatra „arhitektonskim remek-delom“.
Danas naučnici primenjuju to znanje kako bi napravili izdržljive konstrukcije u kojima je prostor najbolje iskorišćen. Na primer, aeroinženjeri koriste panele napravljene po uzoru na pčelinje saće kako bi konstruisali avione koji bi bili jači i lakši, pa samim tim i ekonomičniji u potrošnji goriva.
Do kakvog ste zaključka došli? Da li je neverovatno saće nastalo evolucijom ili je delo Stvoritelja?