DORIN je bila u šoku kad je njenom mužu, Vesliju, u 54. godini života dijagnostikovan galopirajući tumor na mozgu. * Lekari su prognozirali da mu je ostalo još samo nekoliko meseci života. „Nisam mogla da verujem svojim ušima“, priseća se ona. „Nedeljama nisam mogla da dođem sebi. Bilo je to kao u košmaru. Uopšte nisam bila spremna za tako nešto.“

Mnogi doživljavaju isto što i ovaj bračni par. Teške bolesti dolaze bez najave i mogu snaći svakoga. Za svaku je pohvalu to što mnogi spremno preuzimaju na sebe brigu o obolelom članu porodice. Pa ipak, negovati bolesnika nije nimalo lako. Kako porodica može olakšati patnju voljenoj osobi kojoj se bliži kraj? Šta će onima koji brinu o bolesnoj osobi pomoći da podnesu taj težak period? Šta se može očekivati što bolest dalje odmiče? Pogledajmo najpre kako napredak u medicini utiče na negu obolelih osoba.

Pre samo sto godina, čak je i u razvijenijim zemljama prosečan životni vek bio mnogo kraći. Često se dešavalo da neko za kratko vreme umre od zarazne bolesti ili usled nezgode. Bolničko lečenje nije bilo dostupno kao danas i u većini slučajeva bolesnika je porodica negovala kod kuće, gde bi i preminuo.

Napredak u medicini je omogućio da se agresivnim metodama lečenja produži život teško obolelima. Sada se godinama može živeti s teškom bolešću. Ali bolest je i dalje tu i oboleli često ne mogu da se brinu o sebi. Nije nimalo lako pružiti im odgovarajuću negu.

 Sve je uobičajenije da smrt nastupi u bolnici, a ne kod kuće. Zato mnogi nikada nisu videli kako neko umire, te je tako smrt postala nepoznanica. Taj strah od nepoznatog može kočiti osobu da neguje bolesnika. Kako se to može rešiti?

Sasvim je normalno da čovek padne u očaj kad sazna da neko u njegovoj porodici boluje od smrtne bolesti. Možda ste zabrinuti, uplašeni i tužni. Kako se možete suočiti s tim emocijama i pripremiti se za ono što sledi? Jedan pobožan čovek se molio Bogu sledećim rečima: „Nauči nas tako brojati dane naše da bismo srce mudro stekli“ (Psalam 90:12). Molite se Jehovi Bogu da vam pomogne da mudro „brojite dane“, to jest da mudro provedete vreme koje vam je preostalo s bolesnim članom porodice.

To podrazumeva i da se razmišlja unapred. Ako bolesnik i dalje može da govori i spreman je za otvoren razgovor, možda je najbolje pitati ga kome prepušta da donosi odluke umesto njega kada on to više ne bude mogao. Dobro je da se otvoreno izjasni da li želi da bude hospitalizovan, podvrgnut određenim terapijama, održavan u životu pomoću aparata i slično. Tada je manja verovatnoća da će doći do nesporazuma ili da će članovi porodice kojima je prepustio donošenje odluka osećati grižu savesti. Ako se razgovara otvoreno i na vreme, članovima porodice će biti lakše da se usredsrede na negu obolelog. „Namere propadaju gde nema poverljivog razgovora“, stoji u Bibliji (Poslovice 15:22).

Prvenstveno je važno bolesniku pružiti emocionalnu podršku. Njemu je potrebno da zna da nije sam i da ga neko voli. Kako mu možete pomoći da se bolje oseća? Čitajte mu i pevajte ono što mu prija i što pozitivno utiče na njega. Može mu značiti i kada ga neko iz porodice drži za ruku i nežno mu priča.

Dobro je predstaviti svakog posetioca. U jednom stručnom tekstu se kaže: „Po svemu sudeći, sluh je poslednje čulo koje se izgubi. Ponekad izgleda kao da osoba spava ali u stvari sve čuje. Zato nemojte govoriti ništa što ne biste voleli da čuje.“

 Možete se i moliti zajedno. Biblija kaže da su više puta apostol Pavle i njegovi saradnici bili pod ogromnim emocionalnim pritiskom i strahovali su za svoj život. Kakvu je pomoć Pavle tražio u takvim situacijama? Svojim prijateljima je rekao: „Vi možete pomoći tako što se usrdno molite za nas“ (2. Korinćanima 1:8-11). Kada smo pod velikim stresom i kada se suočavamo s ozbiljnom bolešću, usrdna molitva može mnogo pomoći.

Strašna je i sama pomisao na to da neko ko nam je blizak umire. Sasvim je razumljivo što se ne možemo pomiriti sa smrću, jer nismo stvoreni da umiremo (Rimljanima 5:12). Božja Reč za smrt kaže da je „neprijatelj“ (1. Korinćanima 15:26). Zato je sasvim normalno što ne volimo da mislimo na to da će osoba koju volimo umreti.

Pa ipak, biće vam lakše ako se pripremite za ono što će neminovno doći. Tako ćete moći da se usredsredite na ono što sada možete uraditi za osobu. U  propratnom okviru se objašnjava kako izgledaju poslednje nedelje života. Naravno, ne javlja se sve navedeno kod svih bolesnika, niti po istom redosledu. Ali obično stvari idu tim tokom.

Kada nastupi smrt, ne ustručavajte se da pozovete prijatelja s kojim ste se to unapred dogovorili. U tom trenutku, za članove porodice je utešno da znaju da njihova voljena osoba više ne pati. Znajući da će nam ta informacija mnogo značiti, naš Stvoritelj se pobrinuo da u Bibliji bude zapisano da „mrtvi nisu svesni ničega“ (Propovednik 9:5).

Veoma je važno da se oslonite na Boga — ne samo dok se brinete o bolesnoj osobi već i nakon što ona umre. Njegova briga se ogleda u rečima i postupcima dobrih ljudi koji žele da vam pomognu. „Naučila sam da ne treba da odbijam pomoć drugih“, kaže Dorin. „Moj suprug i ja smo se iznenadili koliko se ljudi ponudilo da nam pomogne. Imali smo osećaj da nam Jehova govori: ’Tu sam uz vas. Pomoći ću vam da prebrodite ove teške trenutke.‘ Nikada to neću zaboraviti.“

Zaista se uvek možemo osloniti na Jehovu Boga. Pošto nas je stvorio, on potpuno razume kako podnosimo patnju i tugu. Bog može i jedva čeka da nam pomogne i ohrabri nas. I ne samo to. On je obećao da ljudi uskoro više neće umirati. Garantuje nam i da će vratiti u život nebrojeno mnogo ljudi (Jovan 5:28, 29; Otkrivenje 21:3, 4). Nema nikakve sumnje da će doći vreme kada ćemo moći da kažemo: „Smrti, gde je tvoja pobeda?“ (1. Korinćanima 15:55).