U VREME apostola Pavla, uglavnom nisu postojali brodovi namenjeni samo za prevoz putnika. Da bi pronašli odgovarajući prevoz, putnici su obično morali da se raspitaju da li neki trgovački brod ide u njihovom pravcu i da li prima putnike (Dela 21:2, 3). Čak i ako taj brod ne bi išao baš do mesta gde je putnik želeo, mogao je da u nekoj od usputnih luka potraži drugi brod koji bi ga odveo bliže njegovom odredištu (Dela 27:1-6).

Brodom se putovalo samo u određenim periodima u toku godine i nije postojao strogo utvrđen raspored polazaka. Osim zbog nepovoljnih vremenskih prilika, plovidba je mogla biti otkazana i zbog sujeverja mornara. Na primer, otkazali bi plovidbu ako bi videli neki zloslutan znak, poput kreštavog gavrana na jarbolu broda ili olupinu na obali. Mornari su znali kako da iskoriste povoljne vetrove i tek tada bi dizali jedra. Kada bi pronašao odgovarajući brod, putnik je sa svojim prtljagom bio u blizini luke i čekao da jave da brod uskoro isplovljava.

„Grad Rim je na efikasan način ljudima olakšavao da pronađu pravi brod“, kaže istoričar Lajonel Kason. „Njegova luka je bila na ušću reke Tibar. U obližnjem gradu Ostiji nalazio se veliki trg na kome su bila i predstavništva raznih luka, na primer Narbona [u današnjoj Francuskoj], Kartagine [u današnjem Tunisu] i mnogih drugih. Svako ko je tražio prevoz samo je trebalo da proveri u kojim sve gradovima brod pristaje.“

Putovanje brodom je putnicima štedelo vreme, ali je sa sobom nosilo i neke rizike. Pavle je na svojim misionarskim putovanjima nekoliko puta doživeo brodolom (2. Kor. 11:25).