KAD se Anita * krstila kao Jehovin svedok, njen muž je počeo da se žestoko protivi njenoj veri. „Nije mi dopuštao da idem na sastanke i nisam smela ni da spomenem Božje ime“, kaže Anita. „Kad bi čuo ime Jehova, istog trenutka bi pobesneo.“

Još jedan ozbiljan izazov za Anitu bilo je poučavanje njene dece o Jehovi. „U sopstvenoj kući mi je bilo zabranjeno da ispoljavam svoju veru. Nisam smela da otvoreno proučavam s decom niti da ih vodim na sastanke.“

Anitino iskustvo pokazuje da protivljenje članova porodice može biti pravi ispit odanosti Bogu. Isto se može reći za hronične zdravstvene probleme, smrt deteta ili supružnika ili isključenje bliskog člana porodice iz skupštine. Šta može pomoći hrišćaninu da uprkos teškoćama ostane veran Jehovi?

Kako bi ti postupio u takvim okolnostima? Apostol Pavle je rekao: ’Potrebna vam je istrajnost‘ (Jevr. 10:36). Šta će ti pomoći da istraješ?

Jedan od najvažnijih načina na koji dobijamo snagu da istrajemo je da se s pouzdanjem molimo Bogu. Osmotri Anin primer. Njen muž, s kojim je bila u braku 30 godina, jednog ponedeljka popodne nije se vratio kući s posla. Iznenada je umro u 52. godini.

Kako se Ana izborila s tom tragedijom? Od pomoći je bilo to što je ponovo počela da radi, jer je njen posao zahtevao veliku koncentraciju. Ali bol je još bio tu. Ona kaže: „Izlila sam srce Jehovi i preklinjala ga da mi pomogne da se suočim s bolnim gubitkom.“ Da li je Jehova uslišio njene molitve? Ona je uverena da jeste, što se vidi iz njenih reči: „Mir koji samo Bog može dati ublažio je bol u srcu i doneo mi spokoj. Nimalo ne sumnjam da će Jehova uskrsnuti mog muža“ (Fil. 4:6, 7).

„Onaj koji sluša molitve“ obećao je da će svojim slugama dati sve što im je potrebno da bi mu ostali verni (Ps. 65:2). Ta činjenica jača našu veru. Da li i tebi to uliva pouzdanje da možeš istrajati?

Jehova je i ranije pomagao svom narodu putem hrišćanske skupštine. Na primer, u vreme kada su se hrišćani u Solunu suočavali sa žestokim progonstvom, Pavle ih je podstakao da nadalje ’teše i izgrađuju jedni druge‘, kao što su već radili (1. Sol. 2:14; 5:11). Solunjani su iz ljubavi brinuli jedni o drugima, što ih je zbližilo i pomoglo im da prebrode taj ispit vere. Njihova istrajnost služi kao izvrstan primer za nas danas i otkriva šta je još potrebno da bismo istrajali.

Bliska prijateljstva s drugim članovima skupštine pomoći će nam da se „međusobno izgrađujemo“ (Rimlj. 14:19). To je naročito važno kad se suočavamo s teškoćama. Sam Pavle je iskusio mnoge nedaće, ali Jehova mu je davao snagu da istraje. Više puta ga je ohrabrio preko suvernikâ. Primera radi, kad je Pavle poslao pozdrave skupštini u Kolosima, za neke od svojih prijatelja je rekao: „Oni su mi pomagali i jačali me“ (Kol. 4:10, 11). Voleli su Pavla i to ih je podsticalo da ga jačaju i teše kad mu je bilo teško. Najverovatnije si i ti na sličan način dobio ohrabrenje i podršku od drugih iz svoje skupštine.

Bog se pobrinuo da u skupštini imamo na raspolaganju još jedan izvor podrške — starešine. Ovi duhovno zreli muškarci mogu biti „kao zaklon od vetra i utočište od oluje, kao potoci vode u bezvodnoj zemlji, kao senka velike stene u sasušenoj zemlji“ (Is. 32:2). Utešno je znati da su ta braća uvek spremna da nam pomognu! Da li si se obratio starešinama kada ti je bilo teško? Uz njihovu podršku i ohrabrenje, imaćeš snage da istraješ.

Naravno, starešine ne mogu činiti čuda. Oni su nesavršeni ljudi poput nas (Dela 14:15). Ipak, njihove molitve nas mogu podići ako smo klonuli duhom (Jak. 5:14, 15). Jedan brat iz Italije godinama pati od mišićne distrofije. On je rekao: „Braća su me često posećivala i mogao sam da osetim njihovu ljubav i brigu. To mi je dalo snagu da istrajem.“ Da li se sa slobodom obraćaš za pomoć starešinama, u čijoj se brizi ogleda Jehovina ljubav prema tebi?

Još neke stvari nam pomažu da istrajemo. Među njima su i zdrave duhovne navike. Osmotri Džonov primer. On je imao 39 godina kada je ustanovljeno da boluje od retkog oblika raka. On kaže: „Smatrao sam da je to nepravda jer sam još bio mlad.“ Tada je njegov sin imao svega tri godine. „Moja žena je morala da brine o našem detetu i o meni, kao i da bude uz mene svaki put kad sam išao kod lekara“, kaže Džon. Zbog hemoterapije, sve više je gubio snagu i često je osećao mučninu. Ali to nije bilo sve. Njegov otac se smrtno razboleo i bila mu je potrebna nega.

Kako su Džon i njegova porodica izašli na kraj s takvom situacijom? „Uprkos mojoj iscrpljenosti, trudio sam se da redovno učestvujemo u duhovnim aktivnostima“, kaže Džon. „Nismo propuštali sastanke, svake sedmice smo išli u službu i redovno smo proučavali kao porodica, čak i kad je bilo teško.“ On je bio svestan toga da svaki izazov možemo savladati ako smo duhovno jaki. Sve koji se suočavaju s teškom kušnjom mogu ohrabriti njegove reči: „Nakon što dođeš sebi od šoka, negativne misli odlaze i sve više osećaš koliko te Jehova voli i jača. Iz ličnog iskustva znam da ti Jehova može uliti snagu.“

Bez obzira na teške okolnosti ili probleme, kako sadašnje tako i buduće, budimo uvereni da možemo istrajati uz Božju podršku. S pouzdanjem se molimo Jehovi, budimo bliski sa suvernicima, tražimo pomoć starešina i čuvajmo svoju duhovnost. Čineći to, pokazaćemo da smo primili k srcu Pavlove reči: ’Potrebna vam je istrajnost.‘