Odrastao sam u lučkom gradu po imenu Turku, u kraju gde je uglavnom živela radnička klasa. Otac je bio bokserski šampion, a moj mlađi brat i ja takođe smo se aktivno bavili tim sportom. U školi sam se često tukao i nikada se nisam ustezao da upotrebim pesnice. U tinejdžerskim godinama pridružio sam se ozloglašenoj bandi, zbog čega sam postao još nasilniji. Pored toga, počela je da me privlači hevi metal muzika i sanjao sam o tome da postanem rok zvezda.

Kupio sam bubnjeve i osnovao bend. Uskoro sam postao glavni vokal. Voleo sam da divljam na bini. Zbog našeg izgleda i agresivnog nastupa, bili smo sve popularniji. Nastupali smo pred većom publikom i snimili nekoliko albuma, od kojih je poslednji naišao na pozitivne kritike. Krajem osamdesetih smo otputovali u Sjedinjene Države da bismo promovisali svoju muziku. Imali smo nekoliko nastupa u Njujorku i Los Anđelesu, i pre povratka smo ostvarili kontakt sa nekim profesionalcima iz domena muzičke industrije.

Iako sam uživao svirajući u bendu, imao sam utisak da je mom životu nedostajao pravi smisao. Razočarao sam se zbog nemilosrdnosti u muzičkoj industriji. Bio sam nezadovoljan svojim ispraznim životom. Smatrao sam da sam loša osoba i plašio sam se da ću goreti u paklu. Odgovore na pitanja koja su me mučila pokušavao sam da pronađem u raznim verskim knjigama. Takođe sam se usrdno molio Bogu za pomoć, iako sam osećao da mu nikada ne mogu ugoditi.

Zarađivao sam tako što sam radio u pošti. Jednog dana sam saznao da je jedan kolega Jehovin svedok. Zasuo sam ga pitanjima. Njegovi logični odgovori na temelju Biblije probudili su radoznalost u meni. Zato sam odlučio da proučavam Bibliju s njim. Nakon nekoliko sedmica, moj bend je dobio primamljivu ponudu  za ugovor o snimanju, s mogućnošću da izdamo album u Sjedinjenim Državama. Smatrao sam da je to bila životna šansa.

Rekao sam Svedoku s kojim sam proučavao da imam veliku želju da snimim još jedan album i da ću nakon toga svoj život uskladiti sa biblijskim načelima. On mi nije rekao svoje mišljenje već me je jednostavno zamolio da pročitam Isusove reči iz Mateja 6:24. Tamo piše: „Niko ne može robovati dvojici gospodara.“ Ostao sam bez teksta kada sam shvatio značenje tih reči. Ali nakon par dana došao je red na mog učitelja Biblije da ostane bez teksta. Rekao sam mu da sam napustio bend da bih bio Isusov sledbenik!

Biblija, to jest Sveto pismo, bila je poput ogledala koje je otkrivalo moje mane (Jakovljeva 1:22-25). Uvideo sam da sam se ponašao krajnje bezobzirno — bio sam ponosan, suviše ambiciozan, psovao sam, tukao se, pušio i opijao. Kada sam shvatio koliko se moj život kosi sa biblijskim načelima, bilo je to kao da me je neko polio hladnom vodom. Ipak, bio sam spreman da se menjam (Efešanima 4:22-24).

U početku me je veoma opterećivala savest zbog grešaka iz prošlosti. Ali mnogo mi je pomogao Svedok koji je sa mnom proučavao. Pokazao mi je šta piše u Isaiji 1:18: „Ako vaši gresi budu kao skerlet, postaće beli kao sneg.“ Biblijski stihovi kao što je ovaj uverili su me da je naš nebeski Otac milosrdan i da želi da izleči rane onih koji se kaju za svoje greške.

Kada sam upoznao Jehovu i kada je on za mene postao stvarna osoba, odlučio sam da mu posvetim svoj život (Psalam 40:8). Krstio sam se 1992. na međunarodnom kongresu Jehovinih svedoka u Sankt Peterburgu, u Rusiji.

Među Jehovinim slugama sam stekao mnogo dobrih prijatelja. S vremena na vreme se okupimo i sviramo pristojne pesme, uživajući u muzici kao daru od Boga (Jakovljeva 1:17). Poseban blagoslov za mene je brak s mojom voljenom ženom Kristinom. S njom delim sve — radosti i izazove u životu, kao i svoja najdublja osećanja.

Da nisam postao Jehovin svedok, možda danas ne bih bio živ. Ranije sam samo išao iz problema u problem, iz jedne krize u drugu. Sada moj život ima pravi smisao i osećam da je sve došlo na svoje mesto.