Nekima je teško da vole Boga. Za njih je on dalek i nedokučiv, pa čak i surov. Pogledajte šta su neki rekli:

• „Molio sam se Bogu za pomoć, ali sam u isto vreme imao osećaj da je daleko, da me ne čuje. Za mene je on bio apstraktna sila, bez emocija“ (Marko, Italija).

• „Iskreno sam želela da se približim Bogu, ali mi je on bio tako dalek. Smatrala sam da je surov i da nas kažnjava. Mislila sam da nema osećanja“ (Rosa, Gvatemala).

• „Kad sam bila mala, mislila sam da Bog samo traži naše greške i da čeka da nas kazni. Kasnije sam počela da verujem da ga nije briga za nas. On je za mene bio poput gospodara koji upravlja ljudima, a nije zainteresovan za njih“ (Romni, Kanada).

Šta vi mislite? Da li je Boga teško voleti? Ljudi vekovima razmišljaju o tom pitanju. Zapravo, tokom srednjeg veka, većina onih koji su se izjašnjavali kao hrišćani nisu se čak ni molili Bogu. Zašto? Zato što su imali morbidan strah od njega. Istoričar Vil Djurant to ovako iznosi: „Kako je običan grešnik mogao da se usudi da svoju molitvu uputi tako strašnom i udaljenom tronu?“ (Doba vere, tom II, strana 876).

Zbog čega ljudi doživljavaju Boga kao ’strašnog i dalekog‘? Šta Biblija kaže o njemu? Da li nam istina o Bogu može pomoći da ga volimo?