Smrt nije prijatna tema i mnogi bi je radije izbegli. Međutim, pre ili kasnije, ona svima nama zada bolan udarac. Porazno je kada shvatimo koliko smo nemoćni pred njom.

Ništa nas ne može potpuno pripremiti za gubitak roditelja, supružnika ili deteta. Ponekad se ta tragedija desi neočekivano, a ponekad samo možemo da posmatramo kako se neumoljivo približava. U svakom slučaju, bol koji smrt donosi ne može se poreći, a nemoć koju osećamo gotovo je nepodnošljiva.

Antonio, koji je izgubio oca u saobraćajnoj nesreći, objašnjava: „To je kao da vam neko zapečati kuću i uzme ključeve. Ne možete se vratiti, čak ni za trenutak. Ostaju vam samo uspomene. To je sada vaša stvarnost. Pokušavate da je poreknete, pošto deluje tako nepravedno, ali ništa ne možete da učinite.“

Kada je žena po imenu Doroti sa 47 godina ostala udovica, odlučila je da pronađe odgovore na neka svoja pitanja. Pošto je predavala veronauku u anglikanskoj crkvi, nikada nije smatrala da je smrt kraj svega. Ali nije bila sigurna šta je istina o smrti. „Šta se dešava s nama kad umremo?“, pitala je svog sveštenika. „Niko to ne zna“, odgovorio je on. „Moraćemo da sačekamo da bismo videli.“

Da li smo osuđeni na to da „sačekamo da bismo videli“? Možemo li na neki način saznati da li je smrt kraj svega?