1, 2. Kako su pokušaji da se Božji narod u prvom veku zaustavi u propovedanju dobre vesti imali suprotan efekat?

 IZNENADA se podiže talas žestokog progonstva i Savle počinje da „pustoši“ skupštinu, a ta reč na izvornom jeziku označava izuzetnu okrutnost (Dela 8:3, Čarnić). Učenici beže i nekima možda izgleda da će Savle uspeti da ostvari svoj cilj i iskoreni hrišćanstvo. Međutim, zahvaljujući tome što su se hrišćani rasejali po svetu, dolazi do nekih neočekivanih rezultata. O čemu je reč?

² Oni koji su se rasejali „objavljivali su dobru vest“ u zemljama u koje su pobegli (Dela 8:4). Zamisli! Progonstvo ne samo što nije uspelo da spreči Božji narod da propoveda dobru vest već je u stvari doprinelo tome da se ta vest širi! Prisilivši učenike da pobegnu iz svojih domova, progonioci su nenamerno omogućili da se dobra vest o Kraljevstvu propoveda na udaljenim područjima. Kao što ćemo videti, nešto slično se dešava i u savremeno doba.

3. (a) Ko je bio Filip? (b) Zašto se u Samariji uglavnom nije propovedalo i šta je Isus prorekao da će se dešavati na tom području?

³ Jedan od učenika „koji su se rasuli po drugim krajevima“ bio je Filip a (Dela 8:4; videti okvir „ Filip – propovednik dobre vesti“). On je otišao u Samariju, grad u kome većina ljudi nije čula dobru vest, budući da je Isus ranije apostolima rekao: „Nemojte ulaziti u samarićanske gradove, nego idite izgubljenim ovcama izraelskog naroda“ (Mat. 10:5, 6). Međutim, Isus je znao da će se u Samariji s vremenom dati temeljno svedočanstvo jer je pre uzlaska na nebo rekao: „Svedočićete o meni u Jerusalimu, po celoj Judeji i Samariji i do svih krajeva zemlje“ (Dela 1:8).

4. Kako su Samarićani reagovali kad im je Filip propovedao i šta je možda doprinelo tome?

 ⁴ Filip je video da je Samarija bila „zrela za žetvu“ (Jov. 4:35). Dobra vest koju je propovedao okrepila je one koji su tamo živeli, i stvarno nije teško razumeti zašto je to bilo tako. Judejci nisu kontaktirali sa Samarićanima, a mnogi su ih i prezirali. Međutim, Samarićani su videli da dobra vest pruža nadu svima, bez ikakvih razlika, i da je to nešto sasvim drugačije od uskogrudog razmišljanja fariseja. Filip im je revno i nepristrasno propovedao i tako pokazao da nije zatrovan predrasudama poput onih koji su ih prezirali. Nije čudo što ga je mnoštvo Samarićana „s velikom pažnjom“ slušalo (Dela 8:6).

5-7. Navedi primere koji pokazuju kako je progonstvo hrišćana doprinelo širenju dobre vesti.

⁵ Ni danas, kao ni u prvom veku, progonstvo nije sprečilo Božji narod da propoveda. Kad god su hrišćani bili prisiljeni da napuste svoj dom i pobegnu u neku drugu zemlju ili su pak bili poslati u zatvor, to je samo doprinelo širenju dobre vesti na novim područjima. Na primer, Jehovini svedoci su tokom Drugog svetskog rata  svedočili čak i kada su bili u koncentracionim logorima. Jedan Jevrejin koji je upoznao Svedoke u jednom takvom logoru kaže: „Moralna čvrstina zatvorenika koji su bili Jehovini svedoci uverila me je da je njihova vera zasnovana na Pismu, pa sam i sam postao Svedok.“

⁶ U nekim slučajevima su dobru vest prihvatili čak i oni koji su progonili Svedoke. Na primer, kada je Franc Deš kao Jehovin svedok bio prebačen u logor Gusen u Austriji imao je priliku da proučava Bibliju s jednim esesovcem. Zamisli samo koliko su bili srećni kada su se godinama kasnije sreli na jednom kongresu Jehovinih svedoka i to obojica kao objavitelji dobre vesti!

⁷ Nešto slično se desilo kada su Jehovini svedoci zbog progonstva morali da prebegnu iz jedne zemlje u drugu. Primera radi, tokom 1970-ih veliko svedočanstvo je dato u Mozambiku kada su Svedoci iz Malavija morali da pobegnu u tu zemlju. Propovedanje se nastavilo čak i kada je kasnije u Mozambiku nastalo progonstvo. „Istina, neki od nas su više puta privođeni i hapšeni zbog propovedanja“, kaže Fransisko Koana. „Ali budući da su mnogi prihvatili dobru vest o Kraljevstvu, bili smo sigurni da nam Bog pomaže, baš kao što je pomagao hrišćanima u prvom veku.“

8. Kako političke i ekonomske promene utiču na širenje dobre vesti?

⁸ Naravno, nije samo progonstvo doprinelo napretku pravog hrišćanstva u nekim zemljama. Proteklih decenija političke i ekonomske promene su takođe omogućile da se dobra vest o Kraljevstvu širi na mnogim jezicima i među mnogim narodima. Neki koji su živeli u ratnim područjima ili siromašnim zemljama pobegli su u stabilnije države i tamo počeli da proučavaju Bibliju. Zbog priliva izbeglica nastala su područja na mnogim jezicima. Da li se i ti trudiš da na svom području svedočiš ljudima „iz svih naroda, plemena, narodnosti i jezika“ (Otkr. 7:9).

9. Ko je bio Simon i šta ga je očigledno privuklo Filipu?

⁹ Filip je činio mnoga čuda u Samariji. Na primer, lečio je bolesne i čak je isterivao zle duhove (Dela 8:6-8). Jedan čovek je bio posebno oduševljen darovima koje je Filip imao. Bio je to Simon koji se bavio magijom i koji je bio toliko uvažen među ljudima da su za njega govorili: „U ovom čoveku je velika Božja sila.“ Ali Simon je sada video pravu Božju silu koja je bila očigledna u čudima koje je Filip činio, pa je i sam postao vernik (Dela 8:9-13). Međutim, nešto kasnije bili su ispitani njegovi motivi. Kako?

10. (a) Šta su Petar i Jovan radili u Samariji? (b) Šta je Simon uradio kada je video da novi učenici primaju sveti duh kad Petar i Jovan polože ruke na njih?

 ¹⁰ Kada su apostoli saznali da propovedanje dobro napreduje u Samariji, poslali su tamo Petra i Jovana. (Videti okvir „ Petar upotrebljava ključeve Kraljevstva“.) Ta dvojica apostola su polagala ruke na nove učenike i oni su primali sveti duh. b Simon je bio zadivljen onim što je video. „Dajte i meni tu moć“, rekao je apostolima, „da svako na koga položim ruke primi sveti duh.“ Čak im je ponudio i novac nadajući se da može da kupi tu moć koju daje Bog (Dela 8:14-19).

11. Kako je Petar prekorio Simona i kako je Simon reagovao?

¹¹ Petar je otvoreno rekao Simonu: „Neka tvoje srebro propadne zajedno s tobom, jer si mislio da novcem možeš steći Božji dar! Ti nemaš ništa sa ovom službom, jer Bog vidi da ti srce nije iskreno.“ Zatim je podstakao Simona da se pokaje i da se moli za oproštaj. „Usrdno moli Jehovu“, rekao mu je Petar, „da ti oprosti što u srcu imaš tu zlu misao.“ Simon očigledno nije bio zao čovek. On je želeo da čini ono što je ispravno, ali u tom trenutku nije ispravno razumeo stvari. Zato je preklinjao apostole: „Usrdno se molite Jehovi za mene da mi se ne dogodi ništa od onoga što ste rekli“ (Dela 8:20-24).

12. Šta je „simonija“ i kako su joj mnogi u hrišćanstvu podlegli?

 ¹² Ono što je Petar rekao Simonu služi kao upozorenje današnjim hrišćanima. Zapravo, na osnovu ovog događaja je i nastala reč „simonija“. Ona se odnosi na kupovanje ili prodavanje položaja, naročito u crkvi. Istorija otpadničkog hrišćanstva je prepuna takvih primera. U jednoj enciklopediji piše sledeće: „Proučavanje istorije papskih konklava ostavlja čoveka u uverenju da nijedan izbor pape nije prošao bez simonije, pri čemu se ona u velikom broju slučajeva pojavljivala na najgrublji, najbesramniji i najotvoreniji način“ c (The Encyclopædia Britannica, 1878, deveto izdanje).

13. U kojim situacijama se pravi hrišćani moraju čuvati simonije?

¹³ Pravi hrišćani se moraju čuvati simonije jer je to greh. Na primer, ne bi smeli da pokušavaju da velikodušnim poklonima ili preteranim pohvalama steknu naklonost onih za koje misle da su u poziciji da daju drugima neke odgovornosti u skupštini. S druge strane, oni za koje se smatra da su u poziciji da drugima daju neke odgovornosti moraju paziti da ne budu pristrani prema bogatima. Obe situacije potpadaju pod simoniju. Svi mi kao Božje sluge treba da se ponašamo kao „manji“ i da čekamo da Jehova preko svog duha izvrši naimenovanja u skupštini (Luka 9:48). U Božjoj organizaciji nema mesta za one koji traže „čast za sebe“ (Posl. 25:27).

14, 15. (a) Ko je bio etiopski dvoranin i kako ga je Filip pronašao? (b) Kako je Etiopljanin reagovao na ono što mu je Filip govorio i zašto njegovo krštenje nije bilo ishitreno? (Videti fusnotu.)

¹⁴ Jehovin anđeo je rekao Filipu da krene putem koji vodi od Jerusalima do Gaze. Bilo mu je jasno zašto je tamo krenuo čim je  sreo jednog etiopskog dvoranina koji je naglas čitao „knjigu proroka Isaije“. (Videti okvir „ Evnuh ili dvoranin?“.) Jehovin sveti duh je podstakao Filipa da pritrči kolima u kojima je bio taj čovek. „Da li razumeš to što čitaš?“, upitao je Etiopljanina. „Kako bih mogao ako mi neko ne objasni?“, odgovorio je (Dela 8:26-31).

¹⁵ Etiopljanin je pozvao Filipa da se popne u njegova kola. Zamisli samo kakav je razgovor usledio! Dugo se nije znalo na koga se u Isaijinom proročanstvu odnose izrazi „ovca“, to jest „sluga“ (Is. 53:1-12). Ali dok su putovali, Filip je objasnio etiopskom dvoraninu da se ovo proročanstvo ispunilo na Isusu Hristu. Poput onih koji su se krstili na Pedesetnicu 33. n. e., taj Etiopljanin koji je već bio prozelit odmah je znao šta treba da radi. „Evo vode!“, rekao je Filipu. „Šta me sprečava da se krstim?“ Filip ga je bez oklevanja krstio! d (Videti okvir „ Krštenje u vodi“.) Jehovin duh je posle toga odveo Filipa u Azot gde je nastavio da objavljuje dobru vest (Dela 8:32-40).

16, 17. Kako anđeli danas učestvuju u propovedanju?

¹⁶ Današnji hrišćani imaju jedinstvenu priliku da učestvuju u delu koje je obavljao i Filip. Često mogu da svedoče onima koje sreću u neformalnim prilikama, kao na primer kad negde putuju. U mnogim situacijama se ispostavi da nisu slučajno naišli na neku iskrenu osobu. Tako nešto treba očekivati jer Biblija jasno kaže da anđeli vode propovedanje kako bi dobra vest stigla do ljudi iz svih naroda, plemena, jezika i narodnosti (Otkr. 14:6). Vođstvo anđela u propovedanju je upravo ono što je Isus prorekao. Isus je u poređenju o pšenici i kukolju rekao da će tokom  vremena žetve, to jest na kraju ovog poretka, anđeli biti žeteoci. Još je rekao da će ta duhovna stvorenja „sakupiti iz njegovog Kraljevstva sve koji druge navode na greh i one koji čine bezakonje“ (Mat. 13:37-41). U isto vreme anđeli će sakupiti i one koji će biti budući vladari u nebeskom Kraljevstvu i kasnije „veliko mnoštvo“ koje sačinjavaju „druge ovce“ koje Jehova želi da privuče svojoj organizaciji (Otkr. 7:9; Jov. 6:44, 65; 10:16).

¹⁷ Dokaz da se tako nešto dešava jeste i činjenica da neki od onih kojima prilazimo u službi propovedanja kažu da su se molili Bogu za pomoć. Pogledajmo šta su doživele dve naše sestre u službi propovedanja. Jedna od njih je sa sobom povela i svog sinčića. Kada su htele da završe sa službom za to prepodne, dete je ipak želelo da pokuca na još jedna vrata. Zapravo, sâmo je otišlo i pokucalo! Kada je vrata otvorila jedna mlada žena, sestre su prišle i porazgovarale s njom. Veoma su se iznenadile kad im je rekla da se upravo molila da dođe neko ko će joj pomoći da razume Bibliju. Tako su počele da proučavaju Bibliju s njom!

18. Zašto nikada ne bismo smeli da olako shvatamo našu službu?

¹⁸ Budući da si deo hrišćanske skupštine, imaš čast da zajedno sa anđelima učestvuješ u propovedanju koje se u naše vreme obavlja u neverovatnim razmerama. Nikada nemoj olako shvatati takvu čast. Sigurno ćeš biti srećan ako se i dalje budeš trudio da istrajno objavljuješ „dobru vest o Isusu“ (Dela 8:35).