Postanak 44:1-34
44 Kasnije je Josif zapovedio upravitelju svog doma: „Stavi ovim ljudima u džakove hrane koliko god mogu da ponesu i svakome stavi njegov novac odozgo u džak.+
2 A moj srebrni pehar stavi odozgo u džak najmlađeg zajedno s njegovim novcem za žito.“ I on je učinio kao što mu je Josif rekao.
3 Kad je svanulo, pustili su ih s njihovim magarcima da pođu na put.
4 Nisu odmakli daleko od grada kad je Josif rekao upravitelju svog doma: „Pođi brzo za njima i kad ih stigneš, reci im: ’Zašto vraćate zlo za dobro?
5 Zašto ste uzeli pehar iz kog moj gospodar pije i iz kog nepogrešivo proriče budućnost*? Postupili ste zlo.‘ “
6 Kad ih je stigao, rekao im je sve to.
7 A oni su mu rekli: „Zašto naš gospodar tako govori? Tvoje sluge nikada ne bi učinile tako nešto.
8 Eto, novac koji smo našli odozgo u svojim džakovima doneli smo ti nazad iz hananske zemlje.+ Zašto bismo onda ukrali srebro ili zlato iz kuće tvog gospodara?
9 Ako se kod nekog od tvojih robova nađe ono što je ukradeno, taj neka umre, a mi ostali bićemo robovi našeg gospodara.“
10 On im je odgovorio: „Neka bude kako ste rekli. Onaj kod koga se nađe ono što je ukradeno postaće moj rob, a vi ćete biti bez krivice.“
11 Svi su brzo spustili svoje džakove na zemlju i otvorili ih.
12 On ih je pažljivo pregledao. Počeo je od najstarijeg, a završio kod najmlađeg. Na kraju je našao pehar u Venijaminovom džaku.+
13 Tada su oni razderali svoje ogrtače. Svaki je opet natovario svog magarca, pa su se vratili u grad.
14 Kad su Juda+ i njegova braća ušli u Josifovu kuću, on je još uvek bio tamo. Tada su pali pred njim na zemlju.+
15 Josif im je rekao: „Šta ste to učinili? Zar niste znali da čovek kao što sam ja može da proriče budućnost i da sve sazna?“+
16 Na to je Juda rekao: „Šta da kažemo svom gospodaru? Šta da odgovorimo? Kako da se opravdamo? Pravi Bog je otkrio prestup tvojih robova.+ Mi smo sada robovi svom gospodaru, i mi i onaj kod koga je nađen pehar!“
17 Ali on je odgovorio: „Nikada ne bih učinio tako nešto! Onaj kod koga je nađen pehar biće moj rob,+ a vi ostali idite u miru svom ocu.“
18 Tada mu je Juda prišao i rekao: „Molim te, moj gospodaru, dopusti svom robu da nešto kaže svom gospodaru, i nemoj se razgneviti na svog roba, jer si ti kao sam faraon.+
19 Naš gospodar je pitao svoje robove: ’Imate li oca ili brata?‘
20 A mi smo odgovorili svom gospodaru: ’Imamo starog oca i najmlađeg brata,+ koji mu se rodio pod stare dane. Njegov brat je umro,+ tako da je samo on ostao od svoje majke+ i otac ga mnogo voli.‘
21 Posle toga si ti rekao svojim robovima: ’Dovedite mi ga da ga vidim.‘+
22 Ali mi smo rekli svom gospodaru: ’Naš brat ne može da ostavi oca. Kad bi ga ostavio, otac bi sigurno umro.‘+
23 Tada si rekao svojim robovima: ’Ako vaš najmlađi brat ne dođe s vama, nemojte dolaziti pred mene.‘+
24 „Tako smo otišli tvom robu, našem ocu, i preneli mu tvoje reči, gospodaru.
25 Kasnije nam je otac rekao: ’Idite opet tamo i kupite nam malo hrane.‘+
26 Ali mi smo odgovorili: ’Ne možemo da idemo ako naš najmlađi brat ne pođe s nama, jer ne možemo doći pred onog čoveka ako naš najmlađi brat nije s nama.‘+
27 Tada nam je tvoj rob, naš otac, rekao: ’Vi znate da mi je žena rodila samo dva sina.+
28 Jednog sam izgubio pa sam rekao: „Sigurno ga je rastrgla neka zver!“+, i od tada ga više nisam video.
29 Ako i ovoga odvedete od mene i zadesi ga neko zlo pa pogine, poslali biste me* u grob*,+ jer bih umro od tuge.‘+
30 „Ako se sad vratim tvom robu, našem ocu, bez našeg brata – koga otac voli kao svoj život –
31 umreće čim vidi da ga nema. Tako bismo poslali našeg oca u grob* jer bi on umro od tuge.
32 Dao sam reč ocu* da se našem bratu ništa neće desiti. Rekao sam mu: ’Ako ti ga ne dovedem nazad, biću ti kriv do kraja svog života.‘+
33 Zato te molim, gospodaru, daj da ja ostanem kao tvoj rob umesto našeg brata, a on neka se vrati sa ostalom braćom.
34 Kako da se vratim ocu bez svog brata? Ne bih mogao da gledam kako pati!“
Fusnote
^ Ili: „po znakovima“.
^ Ili: „moju sedu glavu“.
^ Ili: „šeol“. Izraz se odnosi na simbolično mesto gde počivaju umrli. Videti Rečnik pojmova.
^ Ili: „šeol“. Izraz se odnosi na simbolično mesto gde počivaju umrli. Videti Rečnik pojmova.
^ Doslovno: „Tvoj rob je dao reč svom ocu“.