Kao Jehovini svedoci rado razgovaramo o veri s ljudima svih veroispovesti, ali nismo pristalice međuverskih pokreta u smislu da učestvujemo u verskoj službi drugih religija. Biblija pokazuje da su pravi hrišćani „skladno sastavljeni“, a tajna tog sklada upravo leži u tome što imaju ista verska ubeđenja (Efešanima 4:16; 1. Korinćanima 1:10; Filipljanima 2:2). To uključuje više od toga da isto gledaju na vrline kao što su ljubav, saosećanje i opraštanje. Naša verovanja se temelje na tačnom poznavanju Biblije, bez čega bi naša vera bila uzaludna (Rimljanima 10:2, 3).

 U Bibliji se udruživanje s pripadnicima drugih vera upoređuje sa ujarmljivanjem u nejednaki jaram, što bi loše uticalo na veru jednog hrišćanina (2. Korinćanima 6:14-17). Zbog toga Isus nije dozvoljavao svojim učenicima da učestvuju u verskim običajima onih koji ga nisu sledili (Matej 12:30; Jovan 14:6). Slično tome je i Božji Zakon dat preko Mojsija zabranjivao drevnim Izraelcima da učestvuju u obredima okolnih naroda (Izlazak 34:11-14). Izraelci koji su verno služili Jehovi jednom prilikom su odbili pomoć nekih ljudi jer je to moglo da dovede do sklapanja međuverskog saveza (Jezdra 4:1-3).

 Da. Poput apostola Pavla, želimo da razumemo kako razmišljaju i u šta veruju ljudi s kojima se susrećemo dok propovedamo (1. Korinćanima 9:19-22). Iskreno se trudimo da primenjujemo biblijski savet da s drugima razgovaramo s „dubokim poštovanjem“ (1. Petrova 3:15).